Показаны сообщения с ярлыком цахурский язык. Показать все сообщения
Показаны сообщения с ярлыком цахурский язык. Показать все сообщения

среда, 21 июля 2021 г.

Sak'ina dix. Misal. ЦIaIхна миз / Ts'әxna miz

Isee inıd yuşan ha`uyn:

"Sa adamiyqa q`öyre dixniy vor. K`ınni duxee dekkik`le eyhen:

  – Dek yiğın var-dövlət, ğu yişdi aree bit`al he`e, zalqa gexhan qale.

Dekkee var-dövlət bit`al ha`an dixbişdı aree.

Sabara yiğbişile k`ınni duxee, cus huvuyn dekkee var-dövlət massa huvu, ayk`anna əqənani ölkeeqa.

Ark`ınni cigeeyid ağzunna ı`mır vukku, gırgın kar ak`an ha`an.

Mani vaxtal hamani ölkee giyğalanbı it`umun mıssın vaxtbı, mang`unid ı`mıre giyğalanbı dağamın yiğbı. Manke mana hayk`anna mani cigaynbişdi sang`usqa iş hivqas. Mang`vee mana g`ixelena cuni çolbişeqa vokkar uxhiyxhan ha`as. Dix həməxürniy mıs qıxha vorna, vokkaaşee otxhanan kar huvuynxhiy geerniy şad ixhes, mang`us hiççud heli ıxha deş.

Mana culqa qarı eyhen:

  – Yizdi dekkiqa geeb işçer vob, manbişdi gırgıng`vee gıney otxhan, hale hexxadad axvan, zımee inyaa`ar mıssınçe qek`a. Dekkısqa sark`ıl eyhesın: "Dek zı yiğniyiy Allahni ögee bınahna iş hav`u. Zı yiğna dix ixhes layiq`ra deş vorna. İcaza hivle yiğni işçeşina sa ixhes."

Mana ayk`anna dekkisqa. Dekkik`le mana əq`ənançecar quvats`ı rəhı`m qavayli.

Dek mang`uni ögilqa g`adayxhvan qarı, xhılibişeqa sa`u, ubba ha`a.

Duxee eyhen:

  – Dek, zı yiğniyiy, Allahni ögee bınahna iş hav`u. Zı yiğna dix ixhes layiq`ra deş vorna.

Dekkee cuni nukaraaşik`le eyhen:

  – Zaraba, nekki yugun alya`an karbı alle, mang`ulqa ale`e, t`ubelqana tucvayiy, g`elilqan g`elilinbı hile. Qavale kokav`una dana, gyuvk`e. Qudora otxhun-ulyodğuybı ha`as. Ho`o dişde, yizda dix qik`uniy vor, üç`ür qıxha, agunaniy, avaykına.Manbı giviyğalanbı otxhan-ulyoğa.

Mani vaxtal xərna dix çoleeniy vor. Mana xaasqana qıxhamee, g`iyxhenbı mə`niybıyiy huvaagan sesbı.Mang`vee nukaraaşina sa qort`ul qidghın ha`uyn:

  – Hicone haynyaa eyxhe?

Nukaree eyhen:

  – Yiğna çoc sak`ı, dekkeeyib mana sağra-salamatra sak`ıva kokav`una dana givk`u.Xərna dix it`umra qəllamışxha, xaaqa ikkeç`es ıkkıykan deş.

Manke dek qığeç`u mana mizel aqqaqqa giyğal.

Xərni duxee dekkik`le eyhen:

  – Haynimeni senbına zı vas nukar xhinne işlemiş ıxha, hammaşed ğu uvhuyn ha`u. Hambazaaşika otxhun-ulyoğas, ğu zas mısacab çepiçıb huvu deş. Yiğın var-dövlət otxhunni, pozğunni yedaaşika iykırni duxays, ğumee, sak`ı qarıng`a kokav`una dana givk`u.

Dekkee mang`uk`le eyhen:

  – Dix, ğu hammaşe zaka vor, in gırgın zaqa vodunmen kar yiğın vodun. Həşdile şadepxhes, otxhun-ulyoğas ıkkan: yiğna çoc qik`uniy vor, üç`ür qıxha, agunaniy, avaykına."



















понедельник, 10 октября 2016 г.

Мудрые изречения (цахурский язык)


КІыры гьиле, йизда дих, йигъни деккини насийгьаІтиле, 
един тербие йикІеле акІан гьимаъа. 
Манбы йигъни вукІлен тадж, хуІвайныд безек водон.

Слушай, сын мой, наставление своего отца и не оставляй закона своей матери, 
потому что они — красивый венок для твоей головы и прекрасное ожерелье для твоей шеи.

Шавусхъайе ацІаал’ авайкы, шавае аІкІел алябтІу,
мана бахтиварорна!
 АцІаал’ нукІрайле кьийматука водон,
манчин гъу кІыІняагъале гьеххера девлетиква гьаъас.
 АцІаал’ йакьутуле кьийматука водон,
са джад йигъни йикІен хошламишаъани карбишике манчис тай ихьес деш.
 Манчини сагъни хыле хылийна ыІмыр,
солни хыле рыцІкьый гьыІрмат вобна.
 Манчин йаІхъбы угъуруканбы,
гыргын ийкырийбыд аслягьыІканбы водонбы.
 АцІаал’ джанейхъа алятІанбишис ыІмырна йивобна,
йикІей гьивадженбыб бахтивараробонбы.

Счастлив человек, который нашёл мудрость, и человек, который обретает проницательность, потому что приобретение мудрости лучше приобретения серебра и прибыли от неё больше, чем от золота.  Она ценнее кораллов, и ничто из того, что тебе дорого, не сравнится с ней.  Долгота дней в её правой руке, а в левой руке у неё богатство и слава.  Её пути — пути приятные, и все её дороги — мир.  Она — дерево жизни для тех, кто берётся за неё, и тех, кто крепко держится за неё, назовут счастливыми.


ЗютхаІравысхъа гьакІне, кыгьыл’,
илекке манчин къооджени ишихъа, аІйярра ихье.
Манчихъаб не хебна, не иляакана,
нейиб амыр гьоолена дешда.
КъыІлна чисын азукьа саъа,
хъийшаланкъаІ, охьанасын гьаІзраъа.
Мыса мейне, ай кыгьыл’, къайсанас гъу?
Ненкене никІыке сугъоцас гъу?
Сабара узанмишхьа къайсынэй, сабара мург гьауей,
хулеббы садчу гюъурей,
валхъа къачах хьинне касибийвалла,
къулдур хьинне аІгьтиядж хъавалес.

Пойди к муравью, ленивец, посмотри на его пути и будь мудрым. Нет у него ни начальника, ни управляющего, ни правителя, но он летом заготавливает себе пищу, во время сбора урожая делает себе запасы. Долго ли ты, ленивец, будешь лежать? Когда встанешь ото сна? Ещё немного поспишь, ещё немного подремлешь, ещё немного, сложив руки, полежишь —  и придёт к тебе нищета, как разбойник, и нужда, как вооружённый человек.